Колико дана до Мале Госпојине 2025?

Мала Госпојина, празник Рођења Пресвете Богородице, прославља се 21. септембра према јулијанском календару и представља један од 12 великих црквених празника. Светковина датира из 5. века, када је у Јерусалиму подигнута црква Рођења Пресвете Богородице. У Српској православној цркви овај празник има посебан статус јер је повезан са средњовековним задужбинама, укључујући манастире Студеницу, Сопоћане и Градац.

Централна прослава одржава се у Богородичиним храмовима кроз свечану литургију и резање славског колача. Током празника врши се освећење нових плодова, организују се литије у већим градовима и одржавају црквено-народни сабори у манастирским портама. Традиционално се на овај дан у српским домовима припремају посна јела, укључујући специјалне обредне хлебове и колаче намењене за дељење рођацима и комшијама.

У етнографском наслеђу празник је повезан са бројним народним обичајима и веровањима. Сматра се повољним даном за започињање важних послова, посебно сетве озимих култура. У многим крајевима организују се вашари и народна весеља, где се изводе традиционалне песме посвећене Богородици. Посебан аспект празника представљају заветине села и породичне славе.

Празник има вишеструки значај у верском календару јер означава почетак црквене нове године и најављује циклус јесењих светковина. Мала Госпојина представља спој литургијског предања и народне побожности, што се огледа у богатству обичаја који су се очували до данас. У савременој пракси, овај празник доприноси очувању духовног и културног идентитета кроз активно учешће свих генерација у прослави.